Dobrodošli u svet "coachinga" - Motivacione strategije

Šta možemo da uradimo coachingom?

Možemo da kreiramo našu unutrašnju igru onako kako želimo i kako mislimo da nam je najoptimalnije.

Šta je unutrašnja igra?

Unutrašnju igru čine između ostalog autopiloti koje koristimo u našem svakodnevnom životu (svaki put kada se dogodi ovo Ja se osećam ovako ili Ja uradim ono, ili kažem to), veze između događaja, emocija i reakcija, uverenja koja imamo, vrednosti i kako su poređane, strategije koje koristimo, koliko smo sigurni u sebe, koliko verujemo sebi i drugima, gde nam je fokus, kako percepiramo svet oko nas, kako reagujemo na ono što percepiramo o događajima oko nas ...

Pogledajmo jedan model početka dana. Zvoni sat. Ona pritisne taster na satu i okrene se na drugu stranu "Samo još malo". Prolazi deset minuta, ona počinje da se seća kako je prethodni put zakasnila na posao, i šef je grdio. Slika šefa koji je grdi postaje sve veća i kreće jak osećaj neprijatnosti prema toj sceni. Ustaje. Osećaj neprijatnosti nosi sa sobom i gunđa: nisam se naspavala, još jedan dan na dosadnom poslu, šta izigrava onaj šef, vreme nije dobro, pritisak je nizak, nemam vremena ni za kafu ... i odlazi u nove radne pobede.

Evo još jedan model početka dana. Zvoni sat. Ona pritisne taster na satu. Kreće da razmišlja šta će sve raditi danas. Pojavljuju se slike događaja koji je očekuju i osećaj ispunjenosti kada završi to što će raditi. Slike postaju sve veće, zajedno raste i osećaj uzbuđenosti i ispunjenosti. Otvara oči i ustaje. Sa osećajem uzbuđenosti i ispunjenosti kreće u novi dan.

Ovde smo ispričali dve moguće priče o početku dana. Ono što je karakteristično za ove dve priče jesu dve različite motivacione strategije u njima, i to ka zadovoljstvu i od bola. Ono što je često slučaj jeste da je strategija za buđenje ista kao strategije koje koristimo i za motivisanje da uradimo bilo šta drugo.

Ljudi koji imaju motivacionu strategiju ka zadovoljstvu pokreće ih očekivano zadovoljstvo, i često dok razmišljamo o cilju imamo osećaj kako je to imati postignut cilj i to nas odmah pokreće ka činjenju svega što je potrebno za ostvarenje tog cilja i dok radimo ono što je potrebno za ostvarenje cilja uživamo u osećaju ostvarenosti cilja zato što znamo da nas ova činjenja vode ka tom zadovoljstvu, i unapred uživamo u ostvarenom cilj i dok ga nismo ostvarili već se još uvek krećemo ka njemu. Ovakav odnos prema cilju čini da sa zadovoljstvom pristupamo svim činjenjima koja su neophodna za ostvarenje cilja.

Ljude koji imaju motivacionu strategiju od bola pokreće želja da izbegnu očekivani bol koji sledi ako se nešto uradi ili ne uradi. U ovoj strategiji krećemo u akciju kada nam se mogućnost bola približi. U kretanju ka cilju ljudi koji koriste ovu motivacionu strategiju, često čekaju krajnji rok i mogućnost doživljavanja nečeg negativnog da bi se pokrenuli i uradili ono što treba da se uradi. Kada na ovaj način krećemo u činjenje često se osećamo loše u vezi tog činjenja, pre svega jer imamo sliku bola od koga bežimo ispred sebe i imamo osećaj da to moramo da uradimo i da nas neko ili nešto primorava i da nije naša dobra volja, pa je i uživanje ili ne uživanje u aktivnostima koje preduzimamo u skladu sa tim.

Baš me prijatelj malopre zove i kaže "Moram da završim onaj projekat. Sutra moram da ga predam". Ovde se radi o poslu od nekoliko sati o kojima je pričao i pre nedelju dana i siguran sam da će ga noćas završiti i da će sutra naručiocu dati kvalitetan projekat, ali on je celu nedelju razmišljao o projektu koji "mora" da uradi i osećao je pritisak i neprijatnost zbog toga i nije ga radio i na kraju kada sedne i odradi projekat možemo primetiti da deo gde se tokom cele prošle nedelje osećao neprijatno i pod pritiskom apsolutno nije u funkciji završetka projekta već je nešto što je sam sebi dodao, a čak mu i ne prija.

Svi mi koristimo obe strategije, i obe su korisne. Recimo motivaciona strategija od bola je jako korisna ako želimo da pređemo ulicu van pešačkog prelaza, pa primetimo opasnost od automobila koji prolaze, pa se setimo da bi mogli i kaznu da platimo i onda lagano krenemo ka pešačkom prelazu, ili ako pogledate nekad kroz prozor i osetite kako telo samo kreće nazad ako se previše nagnete, i to je motivaciona strategija od bola.

Kada radimo na ciljevima motivaciona strategija od bola funkcioniše tako što, postavimo cilj npr. položiti ispit, uočimo potrebna činjenja npr. naučiti materiju i onda krenem da učim i nemam volju, pa kažem još nije hitno mogu da sačekam par dana. Prođe par dana pa opet krenem da učim, i dalje nemam volje, pa sačekam još par dana i tako sve dok se ne približi na pet dana od ispita i stvorim jasnu sliku bola koji ću imati ako padnem i tada krećem da učim 10 sati dnevno i poslednja dva dana ne spavam nego pijem po 7 kafa i učim po 17 sati dnevno da bih prošao celo gradivo. Izlazim na ispit sa svim osećajem težine rada poslednjih nekoliko dana.

Ili na primer kao moj prijatelj. Uzmem određeni projekat da radim. Uočim potrebna činjenja, i kad sednem da radim nemam volje, i onda čekam da prođe vreme i da mi se približi krajnji rok i mogućnost kazne zato što projekat nisam završio na vreme. Kada se moguća kazna (BOL) dovoljno približi Ja sedam i radim neprekidno koliko god je potrebno kako bih izbegao BOL. Ovo je ustvari stanje fantastične motivisanosti, samo je tajming malo napet i postoji nepotrebno i nekorisno nezadovoljstvo koje osoba oseća dok razmišlja o aktivnostima koje treba da preduzme i dok se kani da krene da radi.

Kod rada na ciljevima motivaciona strategija ka zadovoljstvu je često bolja zato što nam omogućava da potrebne aktivnosti krenemo da obavljamo odmah i dok ih obavljamo razmišljamo o zadovoljstvu koje ćemo imati kada ostvarimo cilj, tako da uživamo u ostvarenom cilju i pre nego što smo ga ostvarili. Ljudi sa strategijom ka zadovoljstvu najčešće nemaju problem sa odlaganjem pošto im aktivnosti koje vode ka cilju takođe pružaju zadovoljstvo, i čim uoče potrebno činjenje kreću u akciju.

U prethodnom primeru sa ciljem položiti ispit i motivacionom strategijom ka zadovoljstvu ja bih odmah krenuo u činjenje. Uzeo bih knjige koje treba da naučim i krenuo bih sa učenjem odmah, i dok učim imao bih jasnu ideju o osećaju ispunjenosti i uspeha koji me očekuje kada položim ispit. Po broju sati učenja možda bih čak i manje učio nego u primeru kada učim u poslednjih pet dana, ali bi to znanje imalo vremena da se isprocesuje i da se slegne na tenane i izašao bih na ispit rasterećen, siguran i sa očekivanjem onog istog osećaja uspeha i ispunjenosti koji očekujem da će mi polaganje ispita doneti. Naš performans je najčešće u direktnoj vezi sa stanjem u kome se nalazimo, tako da je očigledno gde bih se Ja optimelnije ponašao na tom istom ispitu.

Zarađivanje para je dosta transparentno kao primer efikasnosti ove dve strategije.

Ko ima motivacionu strategiju od bola kreće u zarađivanje para kada se približi potencijalni bol u vezi tog činjenja - zarađivanja para. Znači neko sa ovakvom strategijom da bi krenuo u smeru zarađivanja para mora da ima blizu nedostatak novca i negativne posledice. Na primer kirija, rata kredita, računi, dugovi i posledice koje slede ako se pare ne zarade. Kada se potencijalni bol približi motivacija raste i nalazimo najrazličitije načine da zaradimo pare koje su nam potrebne da izbegnemo taj bol.

Motivaciona strategija ka zadovoljstvu kod zarađivanja para najčešće znači da ta osoba ima jasnu i privlačnu sliku ispred sebe šta joj sve donosi u životu imanje para i ima prisutan osećaj kako joj je dok uživa sve te blagodeti. Sa tom slikom ispred sebe i jasnim osećajem uživanja u ostvarenom cilju (imanje para i svih blagodeti koje idu sa ovim) nama raste motivacija za zarađivanje para i krećemo u akciju, i nalazimo najrazličitije načine za ostvarenje našeg cilja i uživanje u svim blagodetima koje on nosi sa sobom.

Koju motivacionu strategiju Vi koristite? Kakav bi vaš performans bio kada bi ste koristili ovu drugu?

Dobrodošli u svet coachinga, mesto gde ljudi ovladavaju svim ključnim oblastima života, i žive onako kako im najviše prija.

autor : Zoran Drobnjak, business coach

drobnjakz@yahoo.com

(19. 08. 2010. 13:17) Izvor: www.ekapija.com

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom - Između prinude i podsticajnih mera

S obzirom na već uočene probleme na koje će se naići u praksi kada na snagu stupi kvotni sistem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i s obzirom na zaprećene kaznene penale od strane države, postavlja se pitanje da li će novi Zakon popraviti položaj osoba sa invaliditetom ili će dovesti do njihove još veće marginalizacije.

Rehabilitovati društvo, a ne osobe sa invaliditetom

U zemljama članicama Evropske unije zakonodavstvo se menja u pravcu zakona zasnovanih na pravima umesto na socijalnoj zaštiti, što je rezultat promene u politici koja se vodi prema osobama sa invaliditetom (OSI), a koja podrazumeva da je briga zajednice alternativa institucionalnom zbrinjavanju i kućnoj izolaciji i skrivanju. U tom smislu danas je još uvek u mnogim zemljama, uključujući i našu, potrebnije rehabilitovati društvo nego osobu sa invaliditetom.

Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i Srbija je stala u red razvijenih i naprednih, ali samo po tome i ni po čemu drugome.

Ako se osvrnemo oko sebe, na svakom koraku možemo da vidimo prepreku uključivanju osoba sa invaliditetom u normalan društveni život. Javni prevoz, javne zgrade, pešačke zone i putevi u Srbiji generalno nisu prilagođene osobama sa invaliditetom. Zatim, osobe sa invaliditetom imaju otežani pristup informacijama, o čemu najbolje govori podatak da je većina filijala Nacionalne službe za zapošljavanje nepristupačna osobama sa invaliditetom.

Osim toga, barijere postoje i u pogledu većine radnih mesta, zbog toga što su fizički nedostupna osobama sa invaliditetom i zato što najčešće ne poseduju prilagođenu opremu. Takođe, često se može naići i na niz predrasuda od strane samih poslodavaca i zaposlenih, što predstavlja dodatnu, takozvanu psihološku barijeru.

Između prinude i podsticajnih mera

Postoje poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i kada nisu zakonski prinuđeni na to, kao i u odsustvu podsticajnih mera od strane države, naprosto zato što žele da se ponašaju na društveno odgovoran način i pokažu da zastupaju politiku jednakih mogućnosti, odnosno politiku različitosti.

Postoje i oni poslodavci koji u zapošljavanju osoba sa invaliditetom vide korist za svoje preduzeće, počevši od imidža koje takvo preduzeće ima u javnosti. Naime, neka istraživanja su pokazala da veliki broj potrošača gleda sa odobravanjem na kompanije koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom, veliki broj preduzeća preferira uspostavljanje poslovne saradnje sa takvim preduzećima, a značajan broj potrošača bi čak promenio omiljeni brend u korist takve kompanije.

Takođe, postoje firme koje su svesne da su osobe sa invaliditetom i njihove porodice ujedno i potrošači koje treba pridobiti. U ekonomski razvijenim zemljama to tržište nije zanemarljivo, posmatrano u svetlu prometa koji je moguće ostvariti.

Poslodavac koji ne može da zaposli OSI

Poslodavac koji ne može da zaposli osobu ili osobe sa invaliditetom unutar svog preduzeća može da sklopi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ili ugovor o kupovini određenih proizvoda i usluga sa preduzećem koje je specijalizovano za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i sa takozvanim socijalnim preduzećem. Kupovina u vrednosti od 20 prosečnih zarada u privredi Republike Srbije oslobađa poslodavca obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom u narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.

Umesto kupovine određenih proizvoda i usluga poslodavac može da učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom koji su zaposleni u pomenutom tipu preduzeća sa najmanje 50% prosečne zarade u privredi Republike Srbije. Poslodavac se u tom slučaju oslobađa obaveze zapošljavanja onog broja osoba sa invaliditetom čije zarade finansira.

Poslodavac koji direktno ili indirektno ne ispunjava svoje obaveze po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom plaćaće penale u visini od trostrukog iznosa minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Tako prikupljena sredstva slivaće se u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom kao zaposleni

Iskustva različitih preduzeća su pokazala da zaposleni sa invaliditetom mogu da budu produktivni zaposleni i da svojim prisustvom podižu duh i atmosferu na poslu i doprinose većoj kreativnosti radne snage.

A zbog niza mera koje je potrebno preduzeti da bi se radni prostor prilagodio osobama sa invaliditetom, dopinose i većoj bezbednosti na radnom mestu.

Postoje studije, kao što su "De Paul" studija sprovedena u SAD, kao i iskustvo "Barclary" banke iz Velike Britanije, koje su pokazale da zaposleni sa invaliditetom manje izostaju sa posla u poređenju sa zaposlenima bez invaliditeta. Takođe, postoje i studije, kao što su "Marriott" studija i iskustvo "Tricon" restorana, koje pokazuju da je fluktuacija zaposlenih sa invaliditetom manja od fluktuacije zaposlenih bez invaliditeta.

Međutim, da bi osobe sa invaliditetom mogle da se dokažu kao dobri zaposleni, prvo je potrebno obezbediti im uslove rada, odnosno omogućiti pristup poslu, kao i prilagoditi sadržaj i način obavljanja posla.

Razumno prilagođavanje radnog mesta

Najčešće je neophodno da poslodavac prilagodi sadržaj posla osobi sa invaliditetom, da prilagodi i modifikuje mašinu i opremu, organizaciju rada i radno okruženje, kao i samo radno vreme. Međutim, prilagođavanja koje je neophodno preduzeti ne moraju da budu isuviše skupa, što pokazuju i rezultati nekoliko istraživanja kao što su Elbi Trust iz 2003. godine prema kojem je više od polovine kompanija obuhvaćenih istraživanjem prilagođavanje sprovelo restruktuiranjem zahteva posla i modifikovanjem radnog vremena, a to su minimalni troškovi ili ih uopšte i nema.

Jedno drugo istraživanje, koje su sproveli Dixon i saradnici iste godine, pokazuje da prilagođavanja u većini slučajeva nisu iznosila više od 500 USD po radnom mestu, a čak četvrtina intervjuisanih kompanija je izjavila da su prilagođavanja koštala manje od 100 USD po radnom mestu.

Pri tome, za prilagođavanje radnog mesta zaposlenima sa invaliditetom uglavnom se koriste sredstva asistivne tehnologije (adaptive/ assistive technology). Radi se o tehnologiji koja omogućava i osobama sa invaliditetom da koriste personalne računare. Neke osobe sa invaliditetom kao što su slepe i slabovide osobe, kao i osobe koje imaju problem sa gornjim ekstremitetima ne mogu da upravljaju računarom preko standardne tastature i miša. Tako postoje različiti filteri za tastaturu koji smanjuju broj pogrešno otkucanih tastera ili različite tastature koje su prilagođene osobama sa invaliditetom kao što je proširena DVORAK tastatura ili LOMAK tastatura (Light Operated Mouse And Keyboard). Takođe, današnja tehnologija je toliko odmakla da omogućava da se umesto miša i tastature korise glasovne komande ili čak pokreti oka.

Prepreke sa kojima će se suočavati poslodavci u Srbiji

Najveći problem sa kojim će se suočiti poslodavci u Srbiji, kada u maju stupi na snagu kvotni sistem u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste neadekvatna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom. Naime, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno na evidenciji te službe samo 7% osoba sa invaliditetom ima visoku stručnu spremu, jedna osoba ima srednju stručnu spremu, a svi ostali su nekvalifikovani ili polukvalifikovani. Na osnovu iznetih podataka jasno je da je inkluzivno obrazovanje preduslov inkluzivnom zapošljavanju.

Dalje, još uvek nedostaju procedure za primenu Zakona, a i postojeći zakonski propisi su neusklađeni. U tom smislu najurgentije je donošenje pravilnika o načinu procene radne sposobnosti osoba sa invaliditetom. Takođe, velik problem je i napostojanje kriterijuma za izuzeće poslodavaca koji iz objektivnih razloga ne mogu da zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Zatim, sama država, kao najveći poslodavac, mora da postane primer dobre prakse u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i mora da preuzme odgovornost za svoju nedelotvornost. A postojeća situacija je takva da država kvotnost dokazuje na godišnjem nivou, a privreda na mesečnom nivou, pri svakom obračunu zarada koji se dostavlja Poreskoj upravi.

Takođe, neki poslodavci se pitaju koliko je realna primena ovog zakona i s aspekta samih osoba sa invaliditetom koje će zasnivanjem radnog odnosa izgubiti neka od već stečenih prava, odnosno pravo na socijalnu zaštitu. Prema rečima nekih poslodavaca, treba imati u vidu da možda ni sve osobe sa invaliditetom nisu spremne na stalno zaposlenje pa je realno očekivati primedbe poput toga da im je teško da putuju svaki dan do i sa posla, da im ne odgovora radno vreme, da im je mala plata i slično.

(Napomena: autorka teksta je Nataša Šovljanski, urednica Infostud HR znanja. Tekst je nastao na osnovu radionice i trening materijala Unije poslodavaca Srbije)

(02. 07. 2010. 09:03) Izvor: www.ekapija.com

Tips&Tricks — Na odmoru sam - nisam dostupan!

Mnogi savremeni menadžeri imaju utisak da im radni dan traje 25 sati, kao i da su odgovorni za sve važne projekte u kompaniji. Konstantni pritisak mnogi uspevaju da prevaziđu sanjareći o zasluženom odmoru. Da li rukovodiocima odmor zagarantovano podrazumeva mogućnost upravljanja svojim vremenom ili ih i tokom odmora očekuju pozivi iz kancelarije, milion pitanja od kolega i konstantna provera elektronske pošte? Ukoliko želite da provedete odmor mirnije i imate mogućnost da se na kratko odvojite od tokova u kompaniji, BC Bilten vam predstavlja pet saveta koji će vam u tome i pomoći.

Američka agencija Robert Half Management Resources je sprovela anketu među vodećim finansijskim rukovodicima u vezi sa njihovim odnosom prema radnim obavezama tokom odmora. Više od dve trećine, 69% intervjuisanih proverava stanje u kancelariji bar jednom ili dvaput nedeljno tokom godišnjeg odmora, ali taj broj je u opadanju u odnosu na 74% od pre pet godina.

Istraživanje je uključivalo odgovore 1400 finansijskih rukovodilaca nasumično izabranih preduzeća različitih delatnosti sa preko 20 zaposlenih. Pitanje je glasilo: “Koliko često proveravate stanje na poslu tokom vašeg letovanja?”

Odgovori su bili:

• Nekoliko puta dnevno 18%

• Jednom ili dva puta dnevno 15%

• Nekoliko puta nedeljno 12%

• Jednom ili dva puta nedeljno 24%

• Ne proveravam uopšte 26%

• Ne znam 5%

Blagi oporavak od nedavne recesije i povećanje obima posla su za neke menadžere znak da bi trebalo da odu na zasluženi odmor, kao i da tokom njega poboljšaju radni elan i vrate se na posao produktivniji. Čak i kratak predah pomaže rukovodiocima da se osveže i ponovo usmere na radne obaveze po povratku na posao, ali i da dođu sa novim, svežim idejama.

Dok god je za većinu rukovodilaca nemoguće da se u potpunosti odvoje od posla, ono što može da im pomogne da ne brinu je dobar tim koji ostaje u kancelariji. Rukovodioci će mirnije provoditi vreme odsustva ukoliko su adekvatno delegirali zaduženja članovima. Njihovo odsustvo takođe šalje pozitivan signal zaposlenima i ohrabruje ih da pokažu inicijativu i preduzmu neke odlučne poteze.

Ukoliko ste odlučni da tokom odmora ne razmišljate o kompaniji, ne proveravate konstantno elektronsku poštu i dajete instrukcije sa plaže, savetujemo vam:

1. Neprimećen odlazak. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje bi bilo da vaš odlazak bude sve samo ne teatralan. Napustite kancelariju u stavu da ostavljate sve pod kontrolom i ako ste u mogućnosti, preporučljivo je da odete i u toku radnog vremena, kako bi odlazak bio još neprimećeniji.

2. Odredite ključnu osobu ranije. Nekoliko nedelja ranije, odredite osobu koja će rukovoditi dnevnim obavezama u vašem odsustvu.

3. Obavestite partnere i klijente. Pre nego što odete obavestite klijente, partnere i sve one sa kojima tokom dana komunicirate, da ćete neko vreme biti odsutni i dajte im kontakt kolege sa kojim će moći da komuniciraju u vašem odsustvu.

4. Delegirajte. Delegirajte pažljivo. Osobe koje zadužujete tokom vašeg odsustva bi trebalo da poseduju sva potrebna znanja, veštine i kontakte za obavljanje novih zadataka. Poželjno je da su te osobe vaši neposredni saradnici koji već imaju uvid u te procese. Nemojte da delegiranjem nekog preopteretite, jer na taj način dovodite u pitanje kvalitet.

5. Utvrdite vreme za pozive iz firme. Ukoliko ste nezamenljivi i jednostavno morate da budete u toku sa svim stvarima koje se dešavaju u kancelariji, trebalo bi da unanpred sa timom utvrdite tačan termin kada ćete proveravati elektronsku poštu i kada ćete odgovarati na telefonske pozive. Na ovaj način ćete uspostaviti ritam u komunikaciji sa kancelarijom tokom odmora i izbeći telefoniranje koje prekida možda zalazak Sunca u kome uživate.

(28. 06. 2010. 06:46) Izvor: www.ekapija.com